Pre nekoliko meseci sam se igrao sa Google Ad Planerom i tada sam shvatio da baš naši najposećeniji sajtovi po Alexi nisu upotrebljivi na način kako je to tim Googlea zamislio.

Danas je situacija posve drugačija: naši najposećeniji sajtovi u tamo “ukucali” svoje podatke i sada nam je lakše da planiramo naše akcije. To je samo još jedan od naznačitelja da ćemo će se kod nas desiti bum u online oglašavanju za neke dve do tri godine.

Potencijalni problem vidim u velikim portalima koji imaju razrađenu ponudu i solidne prihode. Njihovo prilagođavanje tržišnoj utakmici će biti dosta bolno i skupo.

Posle poraza od Tomija Hasa na Vimbldonu u intervjuu za B92, Nole je morao da odgovori na sledeće pitanje:

Koliko čest boravak u Srbiji utiče na tvoju igru?

Iznenadio me je bistrinom svog odgovora, kada je rekao da što si veći igrač imaš više obaveza i van terena. To je realnost, u životu se dešavaju razne stvari, tako da su i porazi sastavni deo toga. Ana Ivanović nikad nema probleme i ne zna šta joj se desilo.

Ovo stoji na početnoj stranici sajta http://www.magazinvojvodina.com/. I kada kliknete na baner, idete na stari sajt koji se redizajnira. Da čovek pukne od smeha :).

Neretko se desi da naletite na vraški zanimljivu knjigu, a slova su toliko sitna da se grozite čitanja. Anegdotom o sitnim i krupnim slovima poslužio se i Danilo Kiš u Času anatomije kada je replicirao na Jeremićevu opasku kako se Andriću sviđa njegova (Jeremićeva) knjiga. Andrić je rekao, nešto u maniru - super ti je knjiga, sviđaju mi se krupna slova.

ž

Žao mi je kada dobar sadržaj na internetu ne može da se čita kao što je slučaj sa Poslovnim magazinom.  Blok sa glavnim tekstom je nečitljiv do te granice da izbegavam čak i da ga posećujem - neko ko je odlučio da distribuira sadržaj, mora da omogući i da taj sadržaj i konzumiramo. Tipografija bi trebalo da reši određivanja hijerahije sadržaja, što ovde nije slučaj. Pogledajte ovako umanjenu sliku: vidi li se negde razlika u veličini fonta? Preporučio bih kompletan redizajn.

EDIT: Ovako, iz aviona kada bi video sajt, pomislio bih daje u pitanju sajt nekog ISP-a.

Svedoci smo da se srpski deo weba polako razvija i emancipuje naročito u sferi književnosti i kulture. Daleko od toga da svi idu pravim putem, ali ima i onih koji su daleko ispred konkurencije. Kao pravi primer kvalitetnog online prisustva izdvajam izdavačku kuću Prometej koja pored odlične produkcije može da se pohvali i kvalitetnom tržišnom komunikacijom.

Na nekom sajtu sam video baner za online nagradnu igru koja je organizovana u cilju promocije kapitalnog Pravopisnog rečnika srpskog jezika Milana Šipke.

IK PROMETEJ pripremila je 3. nagradnu igru za svoje verne čitaoce: istovremeno se zabavite i proverite znanje o rečima u našem jeziku. Koliko zaista znamo šta govorimo i šta koja reč znači. Nagradna igra počinje 10.maja 2009 i traje do 15.jula 2009.godine. Jednostavno se ulogujte i u određenom vremenu odgovorite tačno. Srećno!
Nagrade su vredne i primamljive:
1. Nagrada PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOGA JEZIKA – autor Milan Šipka, supervisor Ivan Klajn
2. Nagrada REČNIK RELIGIJSKIH POJMOVA – autor Ivo Cvitković
3. Nagrada RUSKO SRPSKI REČNIK – autor Bogoljub Stanković
Svaki učesnik nagradne igre kao poklon dobija
• BESPLATNO ON LINE KORIŠĆENJE VELIKOG REČNIKA STRANIH REČI I IZRAZA Važi do 30.juna 2009. godine.
• PLUS POKLON 1. RATA ZA SVE PRETPLATE NA PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOGA JEZIKA Važi do 30.juna 2009.godine.
• POPUST OD 20% NA SVA NAŠA IZDANJA ZA SVE REGISTROVANE KORISNIKE
Napomena: možete samo jednom da učestvujete u nagradnoj igri.

Poznato je da u Srbiji postoji nemali broj raznih agencija koje ničemu ne služe, osim možda troškarenju novca poreskih obveznika. Jedna od takvih je i izvesna SIEPA koja nema veze sa životom, a još manje sa onim šta pričaju da misle.

Hajde, da ne bude da sam mrgud, nije to moj stil, recimo da ova agencija ima neke veze sa životom, iz toga sledi da ja nemam: šta možete da pomislite kada pročitate nešto ovako:

Odlučili smo u SIEPA da promovišemo naše kreativce koji prave reklame i spotove i vrlo su cenjeni u svetu. Za dobijanje prilike da promovišete neku industriju, prvo treba da se uspe i mi ćemo pokušati da dodelom novca poguramo našu kreativnu industriju na prvi uspeh.

Isuse dragi, zašto bi država promovisala nekog ko je uspešan u svetu?!? Ta dodela novca se očigledno odnosi na pojednine advertajzing agencije. Imam problem sa skepsom, to je sve.

Evo i danas jednog zanimljivog teksta, ovog puta iz tastature Slobodana Vladušića:

U Srbiji, koja inače teži EU, nikome nije palo na pamet da nedelju zakonski učini neradnim danom. A i zašto bi? Politička moć kasirki i njima sličnih, takva je da se na nju ne treba obazirati. Nego, hajde da stvorimo još povoljnu poslovnu atmosferu za privlačenje stranog kapitala! Zar nije isplativo žrtvovati malo neobrazovane radne snage zarad strelovitog uspona BNP-a? Setite se, zašto nisu završili fakultet i slično? (Nadam se da čitalac prepoznaje ironiju u mojim rečima).

Gost festivala KIKINDA SHORT 04 ovogodišnji dobitnik nagrade „Somerset Mom“
The Fourth Short Story Festival / Cetvrti festival kratke price

KIKINDA FORT – Serbia
U talkin’ to me!?
June 25th – 27th / 25. – 27. jun
Kikinda/Beograd/Belgrade
Special guest country: SCOTLAND! / SOPHIE COOKE- ALAN BISSETT- RODGE GLASS
Reading: Andrea Stift (Austria), Lejla Kalamujic (Bosnia and Herzegovina), Andrea Pisac (Croatia), Agnes Kiss Judit, Krisztián Grecsó (Hungary), Rumena Buzarovska, Dimitar Samardziev (Macedonia), Vesna Lemaic (Slovenia), Danijela Kambaskovic-Sawers, Dragana Dukic, Slobodan Bubnjevic (Serbia)

Sweet 60’s generation: Igor Marojevic
Special guest (critic/writer): Sladjan Lipovec

Surprise guest
Dobri duhovi festivala/ Genies of the Festival: Mirjana Djurdjevic, Peca Popovic, Ivan Mrdjen

Domacin/Host: Srdjan V. Tesin
Cetvrtak i petak / 25th & 26th June, 9pm
Garden of the “Jovan Popovic“ National Library Kikinda
Subota / 27th June, 8:30 pm
Dom porodice Pavlovic, Gospodar Jevremova 39, Beograd
You can also join our KIKINDA SHORT Facebook group
Visual identity of the Festival: Branko Markovic
Technical support: www.globalpolis.rs
Organizator/Organizer: Narodna biblioteka „Jovan Popovic“/ “Jovan Popovic“ National Library Kikinda
Koordinator projekta/Project coordinator: Srdjan Papic (srdanpapic[@]gmail.com)
Urednik festivala/Festival Editor: Srdjan Srdic

Tekst Srđana V. Tešina govori o mladim piscima danas. To o čemu Srđan piše, svuda je oko nas.

Osim o izborima, u Akademiji se najviše priča o Zakonu o SANU. Zbog čega je on toliko važan?

Između ostalog, promenio bi se i način predlaganja kandidadata za SANU. Sada nije precizirano ko sve izvan Akademije može da predlaže nove članove, pa dobijamo predloge koji kompromituju taj princip. Nisu na nivou ozbiljnih profesora univerziteta. Šalju nam predloge udruženja koja ne možete ni na Internetu da pronađete. Imamo izuzetne stručnjake koje godinama nijedno odeljenje ne predlaže, jer se bave nekim graničnim oblastima…

Intervju u Novostima sa Nikolom Tasićem

Kao što ste već mogli čuti, prekosutra počinje BDW, a vaš omiljeni bloger će tamo prošetati svoj tur. Nadam se da ću imati neki foto aparat koji može i da snima. Sve to, naravno, samo ukoliko organizacija to dozvoljava.

Ima nekoliko stvari koje sam planirao da ispratim, ali mnogo toga će da zavisi od posla. Evo i nekih koji bi mogli biti zanimljivi:

1. Simon Jacoment - Priča se da je čovek dizajnirao najbolje skije za skijanje. Malo nezgodno, biće 30tak Celzijusa tako da se nećemo skijati.

2. Tony Chambers - urednik kultnog Wallpapera.

3. Muuto design - Njih bi voleo da čujem jer su Nordijci, verovatno imaju neku unque priču, mada… čovek bez skepse nije ni čovek.

4. Wolf D. Prix - U poslednje vreme popularni zbog nečega što zovu House with a flying roof.

Livemocha je inovativni e-learning web 2.0 projekat, a osnovala ga je grupa iskusnih i uspešnih internet preduzetnika sa sedištem u Sijetlu. Livemocha je uspeo da pogodi najveću kritičnu masu za učenje jezika što je i normalno s obzirom da je internet globalna stvar. Mnoga mišljenja se slažu u jednom: Livemocha je prvi e-learning seris koji se u potpunosti temelji na social sharingu nastavnih resursa. Projekat finansira venture kompanija Maveron koja je najveći dobrotvor razvoja e-learning.

Prepoznavanje potrebe

U nekim početnim analizama, dev tim se vodio činjenicom da potreba za učenjem engleskog jezika raste naročito u BRIC zemljama gde su vlade tih država svoj ekonomski razvoj videle u pravcu razvoja programa učenja engleskog jezika.

Međutim, brzo su shvatili da uslovi uspešnog poslovanja i privrednog razvoja ne mogu da se zadovolje samo poznavanjem engleskog jezika: kao rezultat toga, jezici kao što su španski, mandarinski kineski, portugalski, ruski, beleže srazmeran porast broja učenika.

Osnovna ideja i ciljevi

Pri projektovanju ovog servisa ciljevi su bili potpuno jasni: ponuditi ljudima da uz globalizaciju i veliki bum imigracije u svakom trenutku imaju dostupnog učitelja i kolege i u socijalnom kontekstu savladaju jezičke barijere.

Prednosti u odnosu na tradicionalna rešenja

Sada već tradicionalni mediji, prvenstveno CD-ROM tehnologija, uskraćene su za socijalnu tj. interaktivnu komponentu. Internet je razvojom VOIP-a i webcast-a ponudio savršenu platformu za stvaranje snažne online učionice. Kao i mnoge druge Web 2.0 kompanije, Livemocha.com ide ka tome da isporuči vrednosti najnovijih trendova u socijalnom networkingu.

Iskustva

Za ovaj servis sam saznao u periodu kada sam počeo da pripremam ispit iz franuskoj jezika, a veoma bitna činjenica je to da francuski jezik nisam nimalo poznavao. Ispostavilo se da u kombinaciji sa živom native french profesorkom ovaj servis daje zavidne rezultate. Pomaže da savladate strukturu rečenice, a da ne govorimo koliko obogaćuje rečnik.

Zaključak

Dakle, možemo zaključiti da je Livemocha dobar alat za učenje, ali ništa više od pomoćnog alata. Najtradicionalniji način učenja metodom grejanja stolice uz pomoć native speakera je nezamenjiv.

Druga stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju je ta da najefikasnije metode učenja ne prepoznaju internet kao platformu gde mogu da se uspostave jasna pravila: u tom kontekstu sami postavljate pravila i kao spell checker koristite Google, Wikipediu kao jedini izvor sticanja “proverenih i pouzdanih” informacija, a drugorazredne online rečnike kao osnovni rečnik.

Šta se dešava u Livomocha svetu, možete saznati na njihovom kompanijskom blogu.

Na starom blogu sam nekoliko puta već pisao o Srđanu Srdiću i njegovim literarnim uspesima, a sada imam još veći povod. Srđan je ušao u finale međunarodnog literarnog konkursa LAPIS HISTRIAE koji organizuje izdavačka kuća EDIT iz Rijeke, ako se ne varam. Nedavno je Srđan dobio i nagradu Laza Lazarević, pa kada se sve sabere i stvari postave u neki logični sled, uskoro bi trebalo da dobije i NIN-a. Evo i zvaničnog saopštenja iz Istre:

U Rijeci, u nakladničkoj kuće EDIT, 15. 5. sastao se žiri Međunarodnog književnog natječaja za kratke prozne oblike LAPIS HISTRIAE 2009 u sastavu: dr. sc.Elis Deghenghi Olujić (izv. profesor talijanske književnosti na Odjelu za studij na talijanskom jeziku Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli), Nataša Petrinjak (riječka članica uredništva Zareza, zagrebačkog dvotjednika za kulturna i društvena zbivanja) i dr. sc. Marcello Potocco (docent na Odjelu za slovenistiku Fakulteta za humanističke studije Sveučilišta u Kopru). Natječaj je po četvrti put raspisan u okviru Međunarodnih pograničnih susreta FORUM TOMIZZA, koji će se ove godine održati od 27. do 29. 5. u Trstu, Kopru i Umagu. Tema natječaja bila je Crossover.

Žiri je od 97 tekstova u konkurenciji (po jezicima: 48 hrvatski, 23 slovenski, 17 srpski, 5 talijanski, 4 bosanski), odabrao 6 za finale. U finalu su sljedeće priče: Chiesa di nessuno Roberte Dubac (Buje, talijanski), Jabuka Tarcisie Galbiati (Ljubljana, slovenski), Odlagališče Vesne Lemaić (Ljubljana, slovenski), Ritorno nel mio Carso Maria Schiavata (Rijeka, talijanski), Ruža za Emiliju Srđana Srdića (Kikinda, srpski) i Kamenčić mali u Kristinoj sandali Tomislava Žigmanova (Subotica, hrvatski).

Nagrada će svečano će biti uručena dobitniku/ci 29. 5. u Umagu, na Forumu Tomizza u 20.00 sati. Nagrada iznosi 1.000,00 eura.

U saopštenju su linkovane priče finalista.

Čitam na Adaptive Path-u case study o redijaznu MySpace mreže i najzanimljiviji deo mi je deo gde kažu:

The resulting redesign was welcomed by users and shot MySpace to the top of online ad views.

Da, velika potentnost za online oglašavanje  je, rekao bih, glavni cilj ovog poduhvata. Nova oglašivačka strategija je dala rezultate odmah,  i po tim rezultatima MySpace je najisplativije mesto za ulaganje. Isto tako, nova strategija redukuje mnoge druge troškove.

Tu je i nedavni Facebook redesign koji je mahom imao isti cilj. Ali, možemo reći da je Facebook u sasvim drugim problemima - Twitter mu preti prvenstveno zbog svoje asimetrične interakcijske prirode. Pročitajte linkovani tekst, dosta je zanimljiv sa aspekta prirode komunikacije.

What’s the point? Redizajn sajtova nije više menjanje boja i grafike, to je sada multidisciplinarna rabota.

Pre nekoliko nedelja otišao sam kod roditelja u rodni grad i hteo sam iz svoje ne-baš-tako-male-biblioteke da uzmem neke knjige. Međutim, naišao sam na problem: roditelji su sređivali stan i moja biblioteka je završila u 50 kartonskih kutija Plazme, Smokija i Dove dezedoransa. Naravno, stan nema search opciju, a ja nemam dovoljno vremena da tražim naslove koji mi trebaju, niti mi vredi da gledam u katalog šta imam, šta sam nekom pozajmio… Ako baš hoćete metaforično, hard disk moje biblioteke je otišao dođavola i potpuno je beskorisan!

Nisam sklon očaju pošto mi se nekoliko puta deslilo da se onaj bukvalni, računarski hard disku “samoobrisao”. Sada mi je mnogo lakše u ovakvim situacijama jer se u poslednjih nekoliko godina na tržištu pojavio izvestan broj veoma upotrebljivih e book čitača čija je cena prihvatljiva i za naše standarde. Sada razmišljam o tome da postanem ponosni vlasnik Amazon Kindle čitača!

Razmišljao sam šta je dobra, a šta je loša strana ovakvog načina razmišljanja, malo sam čitao šta drugi imaju da kažu na tu temu, a UX Boot je objavio jedan tipičan tekst. Težište svake analize sa predznakom za i protiv se svodi na upotrebljivost i nostalgiju.

Šta je dobro, a šta ne

U nekoliko redova ćemo nabrojati argumente za i argumente protiv:

Za

• Brza nabavka knjiga - kliknite na download i problem rešen!
• Pročitaj odlomak knjige pre nego što uopšte i pomislite na kupovinu
• Brz pristup online enciklopedijama tj. znanju, informacijama i rešenjima problema
• Tanak, lagan i estetska komponenta - neke knjige su ružne, a neretko i smrde!

Protiv

• Veoma loša tastatura - skoro pa neupotrebljiva
• Knjige su preskupe - naša inicijalna očekivanja su bila sasvim drugačija
• “Listanje” (mada u ovom kontekstu možemo uvesti termin “ekrananje”) nije intuitivno jer mi zapravo dolazimo do nove stranice tako što ćemo da kliknemo na neko dugme

Realne potrebe i folklorno lupetanje

Realno, što se upotreblivosti tiče, ovakvoj podeli argumenata nemam šta da prigovorim. U pomenutom postu na UX Booth blogu na red su došla i pomenuta folklorna lupetanja: te knjiga se prenosi s kolena na koleno, te knjiga je nešto što nam pričinjava izvesno vizuelno i taktilno zadovoljstvo, možete im praviti “magareće uši”, te razne mentalne senzacije. Jadan Kindle, ubiće ga nostalgija! Booyeah!

Nekada samo orali zemlju ralom i volovima, a danas traktorom. Iako nam mukanje volova nedostaje, iako nam nedostaju rogovi, ipak se nećemo odreći traktora.

Da li Amazon sam sebe gura iz posla?

Šta je zapravo tu jedina relevantna kvaka? Tržišni lanac proizvodnje i prodaje knjiga je veoma ozbiljna stvar (u finansijskom smislu), u nekim državama to je osnovna delatnost ministarstava koje su zadužene za kulturu i obrazovanje. Zato se i postavlja realno pitanje: Da li će Amazon na ovakav način sam sebe izgurati iz posla? Slažem se sa autormo na UX Booth - u: neće. Kindle i ebook distribucija je samo mala karika, rekao bih i poslednja u dugom lancu Amazonovog poslovanja. Funkcija Kindla je da opipa tržišni puls, menja navike čitanja i naravno, pravi novac.

A moja biblioteka?

I gde je tu sada moj interes i moja lična biblioteka koja je i bila povod ovom postu? Recimo, ako sam za pedeset kartonskih kutija knjiga morao da imam sobu od dvadeset kvadrata i ako sam ih platio skupo u svakom slučaju, dok sam vredno čitao u svojoj biblioteci tih dvadeset kvadrata sam morao da grejem. Problem sada svodim na jednu stavku: moja cela biblioteka će se naći u džepu, a ja ću moći da bez problema da stičem svo svetsko znanje (daleko bilo, ali ilustracije radi koristim ovu analogiju) u malo većem mrtvačkom sanduku koji mogu da ugrejem ispuštanjem vetrova!

EDIT: U ostalom, ne treba zaboraviti da knjige o kojima govorimo nisu sve što čitamo. Čitamo i novine, magazine, časopise, brošure sve ostalo što se može štampati. Ovo što se naziva svetska ekonomska kriza pogotovo sada utiče na oglašavanje i ne bih više o tome. Pravo je vreme da menjamo navike, a zamislite da uz godišnju pretplatu na odabrana izdanja Politike dobijte i Kindle.

Na blogu Beautiful/Decay sam našao odličnu animciju koja ide uz pesmu kultnog A Perfect Circle Counting Bodies Like Sheep to the Rhytham of th War Drum. Uvek je aktuelno pitanje: šta nam mediji serviraju, šta znamo, šta bi trebalo da znamo.

Iako imam promenjivo raspoloženje po pitanju književne javnosti, ipak sam sretan jer mislim da imam beskrajnu slobodu čitanja. Često pročitam nebulozne kritičke tekstove u dnevnim i nedeljnim novinama, a evo i jednog primera:

Knjiga u kojoj spisateljica otkrivajući sopstvenu veru u sudbinu, ukazuje na neverovatno destruktivnu moć laži, koje nikada ne zastarevaju već se kao bumerang vraćaju i utiču na dalji tok naših života. - Roman „Poslednja laž“ je znatno složenija priča od mojih prethodnih romana i govori zapravo o tome šta sve život može da izrežira i kakve preokrete da donese.

Da nemam tu slobodu čitanja, bio bih nesretan; da sam nesretan, ne bih voleo književnost; pošto sam sretan i volim književnost, ovo shvatam kao dobru zabavu. Ovako se piše kada hoćete da ismevate pisca.

“In this tightly cropped image, the NASA space shuttle Atlantis is seen in silhouette during solar transit, Tuesday, May 12, 2009, from Florida. This image was made before Atlantis and the crew of STS-125 had grappled the Hubble Space Telescope. Photo Credit: (NASA/Thierry Legault)” — STS-125 Atlantis Solar Transit (200905120002HQ)

Vidim kod Dragana da je tred pada tiraža i dalje aktuelan. Na osnovu istraživanja koje sam sprovodio za potrebe jednog projekta, uočavam da su svi najposećeniji web sajtovi imaju razrađenu ponudu za onlne oglašavanje i ovakv trend me posve raduje. Za dve godine, ovde će moći da se “broje” milioni od online oglašavanja. Štoga ljudi, pratimo i analizirajmo trendove, ulazimo u neke nove sfere poslovanja.

Već sam dao komentar ovde, nedugo zatim sam pratio razvoj situacije kod Gorana. Vidim da se za antologiju više interesuju ljudi “od kompjutera”, a ljudi “od knjige” kao da nisu zainteresovani za ovaj problem. Težište problema se svelo na Microfoftov standard .docx u kojem su izdate knjige.

Elem, drago mi je zbog toga jer većina vidi vezu između slobodne kulture i slobodnog formata, ali književna  javnost nema kritički odnos prema činjenici da je u Antologiju ušla i knjiga all round psihologa Žarka Trebjašanina. Odakle to, drage kolege sa Učiteljskog fakulteta? Kao da ste se malo zaneli…

Zanimljiv kolaž detalja sa Google Mapsa pokazuje da kreativnost nema granice. Uvek me je fasciniralo to što, da se tako izrazim, pravi umetnici, svoj svet vide svuda oko sebe.

Over the course of several months beginning October 2008 to April 2009 I’ve spent some of my spare time between commercial projects searching Google Maps hoping to discover land formations or buildings resembling letter forms. These are the results of my findings limited within the state of Victoria, Australia.

izvor

Povodom paljenja američke zastave i određivanja pritvora po kratkom postuptu, branilac buntovika je između ostalog rekao:

Moj branjenik je odmah poslat na izdržavanje kazne u zatvor u Padinskoj Skeli. Kao njegov branilac, uložio sam juče žalbu Drugostepenom veću na odluku o određivanju pritvora. Prema zakonskim odredbama, veće u roku od 72 sata mora da donese drugostepeno rešenje, odnosno da odluči po žalbi. U žalbi sam naveo i da je 1947. godine u Užicu, protiv operskog pevača Miroslava Čangalovića, podneta prekršajna prijava jer je „agitovao protiv drugarica”, odnosno što je uvežbavajući ariju pevao „žene su varljive, manje ili jače, kada se smeju ili plaču”. Iako je prijava podneta, postupak nikada nije pokrenut.

izvor

Odlično grafičko rešenje za omot albuma ovog legendarnog sastava. Inače, preslušao sam album, tople preporuke.

Američki dolar nije redizajniran još od 1930.godine i to je bio razlog da grupa kreativaca okopljena oko Dollar ReDe$ign Project ponudi čitav niz zanimljivih rešenja. Eto, ako se svi malo potrudimo i ako svi damo doprinos možemo pobediti recesiju. Svako na svoj način.

Kako funkcioniše ovaj projekat?

Brief: simply redesign the US Dollar bill in any way you think appropriate and submit to us for review. We’ll then post the ones we like online.
Guidelines: clearly this is a hypothetical project so have some fun with it, don’t get bogged down in the rights and wrongs of currency design.
Technical Stuff: all submissions should be jpgs, 72dpi, 600px wide, please.
Where to Submit: email your ideas to DollarsNoSense@ThinkCreateBelieve.com
Rules and Regulations: there are none, other than we have the right to veto any work submitted. All copyright remains the property of those submitting their proposals, ie the ‘author’, and all proposals are submitted at the author’s own risk of being called up by the Feds or being wire tapped. All work must also belong to you, the author.
Closing Date: July 4th, 2009.
Legal: NONE of the work submitted can be used as legal tender. Anyone who tries will be sent to Coventry.
Follow: You can follow the progress of this project on Posterous – also please ReTweet and follow us on Twitter. TY.

via

Kada vidite da je neki internet projekat pompezno najavljivan, a uz to ima veze sa Ministarstvom, znate već čega, onda treba treba reći: pih, to će biti, udri me da vrištim!

Nekako sam plašljivo predvideo juče-prekjuče da ovo može tako da izgleda. O čemu se zapravo radi? Radi se o tome je su pretežno sa interneta sakupljeni i lepo skockani tekstovi i upakovani u veoma siromašan sajt. Da se ovo desilo 1994. verovatno bismo imali preteču Google Books-a.

Ministar kulture je najavljivao kako neće ispunjavati infantilne zahteve, ali mu izgleda nije jasno koliko je ovo infantilno. Koliko je novca skrcano u ovo ludilo, veliko je pitanje. Između ostalog, i Rastko.org koji “jaše” već godinama, nije se odmakao od pubertetskih bubuljica.

Sve u svemu, ima i svetlih tačaka na “srpskom” internetu: SeeCult, KnjigaInfo, Mreža kreativnih ljudi…

Da se razumemo, ne mislim da Ministarstvo samo “rasipa” novac, ima momenata kada ulažu i u nešto što je u koraku sa vremenom.