Verovatno imate Bibliju u kući bez obzira da li vas interesuje sadržaj koji obohvata. Biblija ja najčitanija knjiga svih vremena, a isto tako i najmanje čitana knjiga. Morate priznati da se čuli priče o Nojevoj barci, o proroku Joni u utrobi kita i razume se priču o bebi Isusu.

Biblija se pokazuje u svim delovima naše kulture. U našem jeziku, u pravu, reklamama i posebno u umetnosti. Od Mikelanđela do Rembranta ili Kejt Haring, mnogi umetnici su nam podarivali svoju viziju Bibliije i biblijskih priča.

Neki od najboljih ilustratora i dizajnera današnjice podarili su nam viđenje najpoznatijih odlomaka Biblije. Pored svake ilustracije pronaćićete i kratak komentar umetnika o ilustraciji (slici) koju je prezentovao.  Pre svega, ova knjiga je dijalog duhova, knjiga kakvu niste videli pre.

Autori koji su zastupljeni u knjizi:

Marcelo Baldin, Violaine Barrois, Paul Cayrol, Chris M. Collenberger, Rex Crowle, Matt Curry, Amarilys David, Nigel Dennis, Jon Di Venti, Alejandro Fuentes, Sadi Guran, Andy Hayes, Reece Hobbins, Craig Howell, Ryan James, Dan Janssen, Jeremy Kennedy, JESTER, Chris Koelle, Dominik Kruger, John Leigh, Mklane, Jeremy Prasatik, Shawn Romano, Mark Sgarbossa, Ryan Skjervem, Ric Stultz and Kory Westerhold

Bliži nam se jesen, početak školske godine, berba kukuruza, ali mi se radujemo novoj čitalačkoj sezoni. Kako je počelo, biće ovo vrela prozna jesen na literarnoj sceni.

U izdanju Stubova kulture izlaze dve knjige: Ispod crte Srđana V. Tešina i Mrtvo polje Srđana Srdića. Tešin, već dokazani pisac mlađe generacije objavljuje svoj peti roman, dok Srdić objavljuje svoj prvenac. Dakako, obojici ova izdanja predstavljaju jedan veliki korak u spisateljskoj karijeri: Tešin potvrđuje i nastavlja generacijsku priču pisaca rođenih sedamdesetih, dok Srdić opravdava sva priznanja koja je pretežno zaslužio kao pisac kratih priča.

Za svoj prethodni roman Kuvarove kletve i druge gadosti, Tešin je sinopsisom romana obezbedio sebi status stipendiste fondacije Borislav Pekić, a Srdić je isti status obezbedio sinopsisom romana koji ćemo čitati ove jeseni. Poseban kuriozitet ovim knjigama doprinosi i činjenica da i Tešin i Srdić žive i rade u Kikindi, malom gradu na severu Srbije koji je u kulturnim krugovima poznat još i po, internacionalnom festivalu kratke priče Kikida short. Dakako, nikako ne treba zaboraviti ni Severni bunker, književni časopis koji su osnovali Srđan Tešin i Jovan Gvero. Danas je u redakciji i Srdić. Kako bi mladi danas rekli – Kikinda je cool.

Pratimo razvoj situacije. Možda je pogrešno očekivati nagrade, ali očekujemo po koju lepu reč. Mada, ko zna, nagrade su sastani deo lepe besede o knjigama. Publika će prosuditi, a siguran sam da će i uživati.

Pobedonosni gol Plimuta u meču sa Sautemptonom umesto fotografije ovekovečen je ilustracijom u “Plimut Heraldu”.

Na takav potez čelnici “Plimut Heralda” bili su prinuđeni pošto je Sautempton ograničio pristup terenu samo na svog zvaničnog fotografa.

“Herald” je tako angažovao ilustratora i istoričara Krisa Robinsona, koji je veliki navijač Plimuta, da ilustruje prvu utakmicu u sezoni kluba, pošto su novine odbile da kupe fotografije koje je napravio zvanični fotograf Sautemptona.

U “Heraldu” su objavljene dve ilustracije, prva koja pokazuje pobednički pogodak Luka Samerfilda, kao i odbranu golmana Plimuta Dejvida Batona, u drugom poluvremenu utakmice.

Izvor B92

Photo: Edi Matić

Jedna veoma lepa, i posle svih priznanja, očekivana novost –  mladi kikindski pisac Srđan Srdić dobitnik je stipendije Borislav Pekić za zbirku priča Sagorevanja. Nastavljamo da pratimo rad ovog autora, a nije suvišno ponoviti i sledeće:

Kako ste već navikli na eksluzivu na LiteraLog.com blogu, ne bih da vam uskraćujem tu privilegiju: kako je u književnim kružocima dobio naziv “Novi parfem na književnoj sceni”, mlađani pisac Srđan Srdić je završio rad na svom romanu prvencu. Srđanove priče su objavljivane u vodećim ex-yu književnim časopisima i pobedile na prestižnim konkursima kratke priče. Prijatelj koji je čitao rukopis o romanu kaže slede: “Neslućena snaga, novi senzibilitet, ukroćena misao… To je tek mali deo karaktera ovog romana. Da, dobro si razumeo, karaktera. Srdić je srpski Džojs!”.

Više o temi

Gledam malo statistike bloga i naravno, ključne reči preko kojih su posetioci stizali – za nevericu, nekoliko poseta je došlo preko klučnih reči “Čiča Gorjan lektira” . Poznati su mi i slučajevi “Miloš Crnjanski – Lirika štake“.

Ukoliko volite radio dramu, a niste imali prilike da se informišete o repertoaru i dramama koje emituje Radio Beograd, preporučujem sjajan tekst na blogu Idealno i pragmatično.

U prvom polugođu 2010. i dalje smo imali iste probleme, samo pritiskom vremena uvećane – loši mikrofoni, još više osiromašena fonoteka, manjak novca, još komplikovanija birokratska stonoga kroz čije prste treba da prođe sva dokumentacija… Ali, eto, zato se valjda, zbog tih mravljih problema u velikoj košnici, i zovu mali ljudi iz radija.

Kao što vidite, nije lako napraviti radio dramu, ali opet, redakcija izađe na kraj sa preprekama. Reprizni repertoar možete pogledati ovde.

David Galbright je napisao interesantan članak o tome gde je nastao World Wide Web.

I wrote to Tim Berners-Lee after exploring CERN last week, looking for the location where the web was invented, his replies regarding the exact locations are below. [ I've put up photos of the excursion as an Oobject list, here ]

Inače, David Galbrith radi u poznatoj arhitektonskoj kompaniji Foster + Partner koja je redizajnirala Camp Nou.

MK Brown je karikaturistkinja i slikarka čiji je rad objavljen u mnogim publikacijama, uključujući i National Lampoon (1972-1981), Mother Jones, Wimmen’s Comix, New Yorker, Playboy… Napisala je nekoliko knjiga, napravila animacije za Tracey Ullman Show.  Kažu da je vrstan slikar i radovi joj se nalaze u galerijama i brojnim privatnim zbirkama. Bila je udata za  olegu karikaturist, B. Klibana.

Da li vam se desilo da čitate neku prevedenu knjigu i dođete do zaključka da prevod ima gdešaka koje čak i vi sami ne biste napravili? Dakako, dešavase to, a i mnoge gore stvari. Pročitajte tekst o ovoj temi na Kišobranu.

U Hrvatskoj je jedno vrijeme izbila prašina, a za naše kulturne prilike to je bilo pravo čudo, oko hrvatskog prijevoda, inače lošeg romana “Da Vincijev kod”, pisca čije ime ni ne vrijedi zapamtiti. Jedan kritičar je analizirao prijevod i otkrio niz propusta. Na primjer u originalu piše “Maria’s conception” što je trebalo prevesti kao “Marijino začeće” a ne “Marijina koncepcija” kako je bilo prevedeno.