Bisenijin blog – Male knjiške čarolije
Nedavno sam razmišljao o tome kako skoro pa i da nema blogova književne tematike koji ne objavljuju prozu, poeziju ili klasične književne kritike koji se objavljuju u književnim časopisima ili dnevnim novinama. Tu vrstu tuge sam lečio na “instranom” webu tražeci tekstove koji bi mi pomogli da kristališem put razvoja LiterLog.com bloga.
Blog Snežane Bisenić
Tako sam danas sasvim slučajno naišao na blog Snežane Bisenić nazvanog Bisenijin blog - Male knjiške čarolije. Na blogu se trenutno nalazi svega četri posta: O Hazarima i još nekim stvarima, Neobavezna kritika - Aleksandrova šifra, Book crossing na srpski način i Srpske vs. svetske knjižare. Tu je i spisak izdavača i distributera ex - SFRJ sa linkovima.
Međutim, ono što me ne raduje je činjenica da je Snežana poslednji post napisala još 30. juna. Snežana, probudi se!
Forward je prvi roman u srpskoj književnosti u kome se kao pripovedač pojavljuje kamera obdarena veštačkom inteligencijom.
Pre nekoliko dana u Ustanove kulture “Vuk
Karadžić” u Beogradu izvedena je monodrama "Lilika" po tekstu Dragoslava Mihajlovića.
Priča je odlična, predstavu nisam gledao, verujem da je i predstava bila dobra, ali me baš zanima šta
se diskutovalo s publikom posle izvođenja. 
Dragan Radović said:
Kao stari “fan” književnosti (vidiš kako su mi pokvarili rečnik) svakako da i ja žalim što više blogera nije literarno nastrojeno. Postali smo, kao i ceo svet, vizuelna, a ne čitalačka nacija. To ne bi bilo toliko loše da ne težimo potpunoj “vizuelizaciji” -posmatrao sam na Sajmu knjiga svu tu gužvu i pitao se kako to da nema knjižara u celoj Srbiji koliko ima ljudi na kvadratnom metru sajma, ali zato u svakom selu možeš naćo prodavnicu “audio-video opreme”.
Znam ljude u svom gradu koji su sakupljali i potrošili mesečnu zaradu kupujući tih oktobarskih dana knjige - gde je tu “kvaka”, otkud tolika protivrečnost?
Lično, bilo bi mi drago da čujem tvoje mišljenje o nečemu što povremeno pokušavam da uradim. Ne znam da li si na mom blogu čitao priču Tajni gedžet Svetislava Basare? Ne radi se o nekakvoj književnoj vrednosti, koje jedva da ima, već o formi koju pokušavam da negujem.
Priča obiluje linkovima kao tipičnim internet “znamenjem”. Dakle, misliš li da je moguće stvoriti “internet književnost”, kombinaciju priče, kao osnove svega (po meni) i savremenih tehnoloških alatki, poput linkova ili nekih drugih?
Ne mislim da sam ja otkrio Ameriku niti da to uopšte umem valjano to da radim, ali u svetu koji neke fundamentalne stvari ume da promeni između doručka i večere, da li bi, uz svu tu tehnologiju, i sama umetnost mogla da se “uključi” i rodi formu koju do sada nije mogla?
O svemu je bilo reči po blogovima, nisam čitao ništa o mogućoj “metamorfozi umetnosti”, a literature pre svega.
admin said:
Što se tiče vizuelne kulture - na naki način, mene to raduje. Zašto to kažem - sve manje vremena imam da se ozbiljno bavim knjigama i pažljivim čitanjem. Bitno mi je da dela vizelne kulture imaju estetku vrednost. Da sada ne bih previše teoretisao, probaj da pronađeš strip Maus Arta Špigelmana. Ako se pozivam na postmoderne teoretičare književnost, ne vidim zašto strip nije književnost - pop kultura nas je naučila da estetska vrednost može biti i u pisoaru.
Kupovinom knjiga se bave sociolozi - moje skromno mišljenje o o problemu koji si izneo je imamo želju da se prosvećujemo. Ali nemamo vremena, moramo rintati. Jednog dana kada budemo hteli da se obrazujemo, imamo sve spremno
internet književnost već postoji u nekom obliku. Čitao si Hazarski rečnik Milorada Pavića. Taj roman se u svetu uzima kao paradigma hipertekstualne književnosti. Na njegovom sajtu imaš i priču “Damaskin - priča za kompjuter i šestar”. NIsam se odavno bavio tim problemom, ali se sećam i Roberta Kuvera. Kada smo već tu, preporučujem ti da pročitaš i Antologiju najboljih naslova našeg pisca mlađe generacije Srđana V. Tešina.
Tvoju priču sam pričitao i bio iznenađen time da što neko razmišlja na takav način. Ali… tu je samo u pitanju, umeš li da pišeš ili ne umeš. Ti si prekaljeni pisac, po mom skromnom sudu, bloger koji ima ubedljivo najbolju rečenicu i najbolje komponovan tekst. Tu je i izbrušen stil.
Po meni, no što je bitno u celoj toj priči je funkcija linkovanja - sve što linkuješ predstavljaš kao svoj tekstualni svet: tvoj tekst može ostavljati odličan utisak, a tuđi tekst koji si linkovao možda ne govori ono što si ti pročtao. Veše sam za varijantu da stvaraš svoj hipertekstualni svet.
Ako umetnost počne da prati tehnologiju, ode mas’ u propas’. Ne znam koliko si čitao posmoderne teorije, ali priroda interneta je priroda teksta. Hajd da tako kažem, internet je biblioteka - čitaš šta hoćeš. Linkovi su bibliografije, fusnote, spisak literature. Možeš čitati, ali nije obavezno. Ono što je u tvom eksperimentu indikativno je to da će te rado čitati blogeri koje si linkovao. To ti može biti stalna publika.
Ovo je odlična ideja http://literalog.com/protagonizecom-svi-smo-mi-jedan-veliki-pisac/
Verovatno su napisati neki detaljniji post na ovu temu.
Pozz
Snežana Bisenić said:
@ Miloš
Puno hvala na podršci i pokušaju buđenja. Dobro je da ima još ljudi koje zanimaju knjige. Ipak je mnogo lakše gledati Farmu, Survivor ili Velikog brata. OK, obećavam da ću se popraviti, evo noćas neću da spavam, pišem svoje viđenje Uelbeka. Pa makar mi se ozbiljni kritičari i smejali:)
@Dragan Radović
Ideja o hipertekstualnom romanu i nije tako nova, ali nam je Internet svakako da odlične tehničke mogućnosti. Davno sam preko nekog linka na čuvenom http://www.rastko.net došla do jedne vrlo zanimljive hipertekstualne priče (sa sve linkovima i odličnom grafikom), ali nažalost sada ne uspevam da je pronađem. Ako budete imali strpljenja, pokušajte.
A o maštovitosti i talentu pokojnog Milorada Pavića - mogu da nađem samo reči hvale.
admin said:
Snežana,
Drago mi je što si se javila i nadam se da ćeš se malo više angažovati oko bloga. Jedva čekam da pročitam viđenje Uelbeka, a što se pravih, neka čitaju i uče se. To je irelevantna kategorija za nas :). Baš sam juče gledao neke fotografije i naleteo na jednu gde u vozu čitam Proširenje područja borbe.
Bookeraj - jedno lepeše čitanje | LiteraLog.com - blog koji se čita jednom rukom said:
[...] puta sam u diskusijama o književnim blogovima isticao da me ne privlače blogovi koji objavljuju poeziju, prozu i klasične knjževne kritike. Sa tim u [...]