Čitam na Gardijanu da smo posle trideset godina uredničkog rada na Fineganovom bdenju dobili roman koji je konačno razumljiv. Nije Džojs bez razloga rekao da je napisao roman kojim će se proučavaoci baviti narednih 300 godina i neće pronaći sve skrivene budžake teksta. Bilo kako bilo, prve kritike Fineganovog bdenja su upućivale na to da roman nije napisan na engleskom jeziku, niti na bilo kom drugom jeziku.

Počevši od najranijeg perioda života deca mnogo mogu da nauče iz crtanih filmova. Jedan od prvih biznismena iz crtanog filma je Baja Patak. Vukajlija o njemu kaže:

Diznijev multimilijarder i vlasnik mnogih multinacionalnih kompanija. Naftaš, magnat auto industrije, monopolista nuklearne tehnologije. Zagađivač prirodne sredine. Na crvenoj listi Grin Pisa. Eksploatator radničke klase. Krčilac šuma. Pljačkaš blaga drevnih civilizacija. Stipsa. Na kraju, uzor za mnoge generacije dece širom sveta.

Svet popularne kulture malo starijoj deci predstavlja lika Eugena Harolda Krabsa, vlasnika Krusty Crabs, najpoznatijeg restorana brze hrane u gradiću na dnu okeana, Sunđer Bobov šef i Planktonov neprijatelj. On je opsednut zarađivanjem novca, pa je zato jeftin i vrlo sebičan. U jednoj epizodi je eksplicitno rečeno da je svakom članu Krabine familije cilj da u životu zaradi milion dolara. Mrzi kad izgubi novac, a postao je opsednut novcem nakon što je vidio novčić na podu kada je bio dete. Uprkos tome, često se dešava da fininskijska katastrofa neće da ga zaobiđe.

“Koliko je novac dobar ako ne može da inspiriše teror u tvom bližnjem”, nije citat iz Biblije nego su reči Mongomery Burnsa, milijardera, gospodara Sprinfilda. Pored uloge milijardera, dodeljena mu je i simbolična uloga gej ikone. Deca od petnaest godina shvataju poentu terora u svakom potezu Mongomery Burnsa. Uprkos tome, deci u tom uzrastu nije jasno na koji način funkcioniše groteska poput dotičnog gospodina: starac koji ne može da baci običnu bejzbol lopticu ima toliku moć i novac. Za to postoji jedno logično i jednostavno objašnjenje: dete još uvek nema novac, kada ga počne zarađivati videće se jasno kako se iz tako malog čoveka rađa terorista.

Popularna kultura nije nastala sama od sebe. Njene preteče možemo naći u književnosti i ostalim tekstovima. Srednjoškolske lektire su uglavnom dosadne, mada kada bi im se redosled čitanja i fokus redigovao o biznisu bi u srednjoj školi mogli mnogo naučiti. U liku čiča Grandea u devetnaestovekovnom realističkom romanu imamo moderni prototip tajkuna. Njegov odnos prema novcu okarakterisan je kao bolest, a njegov odnos prema porodici je inicirao ideju sigurne kuće. Obogatio se raznim finansijskim spekulacijama. Osobina koja ga je vodila do sigurnog profita je strpljenje. Imao je ružnu služavku Nanonu koja je mogla da radi kao volina. Nije verovao u budući život; za njega je sadašnjost sve. Ova opaska baca strašnu svatlost na tadašnje vreme, u kome novac vlada zakonima, politikama i narodima.

Dozvolićemo Balzaku da govori umesto nas:

Ustanove, knjige, ljudi i doktrine, sve je u zavjeri da potkopa veru u budući život, na koju se društvena zgrada oslanja već osamnaest vjekova. Danas, danas je mrtvački sanduk prelaz koga se malo ko boji. Budućnost, koja nas je čekala s one strane Requiema prenijeta je u sadašnjost. Dočepati se per fas et nefaszemaljskog raja, raskoši i taštih uživanja, pretvori u kamen svoje srce i mučiti svoje tijelo radi prolaznih i uživaanja, pretvoriti u kamen svoje srcei mučiti svoje tijelo radi prolaznih uživanja, kao što su se nekad podnosile muke radi vječnog blaženstva, to je dana opća misao, misao ispisana, uostalom. svuda pa čak i u zakonima koji pitaju čovjeka: “Šta plaćaš” mjesto da mu kažu: “Šta misliš”. Kada ova doktrina pređe iz varoši u narod, šta će biti od ove zemlje?

Izlazak iz trenutne krize je neminovan. Ne očajavajte, spisak lektire će se redigovati.

Naravno, bilo je tu i farbanja nebesko plavog bilborda u crvenu boju, i prepravljanje delova grafike, ali nije bilo lomljenja. Dakako, fudbal je u Engleskoj stvar kulture i preuređivanje bilborda je street art poduhvat.

Mark Hjuz, tadašnji trner Sitija i bivša zvezda Junajteda je priznao da je cilj postera bio da provocira Ferbusona. Ferguson je odgovorio da je Mančester mali grad, a Siti je, ukratko, klub za koji navijaju ljudi sa veoma niskim novoom svesti.  I eto ti sad! Samo pre nekoliko godina na Junajtedovom stadionu je bio bilbord “33 years” čisto da podseti svoje navijače kada je komšinica posldnji put osvojila neki trofej.

Kada jednog dana budemo imali fudbal, kada budemo imali klubove i novac, bilo bi lepo videti ovakva “prepucavanja” i kod nas. Verovatno bi jedni drugima imali šta da kažu, a ja vidim bilbord BARI 1991., a odgovor KOSOVO 1389. Barija i Kosovske bitke nikad dosta!

Na ovoj stranici možete pronaći više slika i pričica o mančesterskim bilbord ratovima.

Jedno vreme sam bio zagrejan da kupim neki e-reader, ali sam se vratio na uvek aktuelno i pravi pitanje: treba li to meni? Trenutno mi ne treba, ova priča sa e-readerima je još uvek u povoju, čekam da vidim da li će me neka priča pogoditi. Ono što mi se kod Skifa sviđa je to što je specijalizovan samo za novine i magazine, tako da će se i njegov razvoj usmeriti prema targetiranoj grupi kupaca.

Komentari

Nedavno sam isključio komentare misleći, a i dalje mislim, da je 99% komentara besmisleno jer nemaju veze sa onim što je napisano. Sada sam ih vratio, našao sam jednostavno rešenje: sve što nema striktno veze sa temom posta biće obrisano.

Čitljivost

Kao i kod inicijalne verzije, cilj mi je bio da sadržaj bude zvezda večeri. Znači, jednostavnost, tipografija, slika i video - bez ikakvih dizajnerskih egzibicija.

Suvišne podrazumevane “blog” informacije

Datum i vreme objavljivanja, kategorija, keywords, ime autora i ostali meta podaci koji se podrazumevaju u formi bloga su uklonjeni. Dodata je informacija da li ima komentara i koliko ih je.

Autsajdersko čitanje

Moja omiljena kategorija iz prethodne verzije je dobila svoje mesto u sidebaru. U Autsajderskom čitanju ću ostavljati kratke komentare i zanimljive linkove.

To bi bilo to, samo još da redovnije pišem…

Pre nekoliko meseci u “Politici” nas je dočekao manifest književne grupe P70 koju sačinjavaju nabrojani autori. Kao što poetika manifesta nalaže potpisanici su izložili razloge svog grupisanja i ciljeve svog delovanja. Javnost je ideje i ciljeve grupe prepoznala kao suprtnost grupi koja se okuplja oko Betona, književnog dodatka koji izlazi uz dnevne novine “Danas”:  “Prvi put posle postmodernista na srpskoj posleratnoj književnoj sceni pojavljuju se dve nove književne grupe koje okupljaju mlađe stvaraoce različitih poetičkih, ideoloških i estetskih opredeljenja”.

Danas sam saznao da P70 ima svoj web sajt, pa ako vam se sviđa tako, sada uporedo možete čitati Beton i P70.

2003. sam se preselio u Novi Sad i prvi put sam ugledao određenu količinu gramofonskih ploča na ulicama, knjižari u prizemlju Matice srpske i pijacama. Tu sam kupio još nekoliko izdanja, više zbog nostalgije nego što sam stvarno to želeo.

Danas na Blicovom sajtu čitam da je u Beogradu otvorena muzička prodavnica gde se prodaju longplejke. Imam jaku želji da odem u Pinball Wizard Records, što ću već naredne nedelje i učiniti.

Ponudu uglavnom čine manje komercijalna izdanja koja su publici u Srbiji dosad bila gotovo nedostupna, a reč je o džez, bluz, kantri i klasičnim rok pločama.

Tako su kolekcionarima sada dostupna originalna vinilna izdanja izvođača kao što su Bob Dilan, Lusinda Vilijams, Robert Džonson, Beti Dejvis, Faro Senders, Albert King, “Dirtbombs”, “The Band”, “Wilco”…

Ovde možete videti listu izdanja, kao i PDF i XLS kataloge.

Ovo je najjači komentar sa sajta Blica:

Kad se samo setim kako su mi momentalno izbijali rogovi kad mi neko prstima zamrlja ploču… Pa onda kreću antistatik tečnosti, krpice, četkice… Nekako te uhvati nostalgija sa koliko se poštovanja čovek odnosio prema pločana, a samim tim i prema muzičarima… Posebne police na istaknutom mestu u kući… Eeeej, imam ploču od pre 10 godina - a svi gledaju u tebe kao u Boga.

To pucketanje i čišćenje je nezamenjivo!

Prodavnica se nalazi u tržnom centru “Euro Centar” (Makedonska 30).

Od sada, sve komentare možete slati na milos(et)literalog.com, na najbolje ću odgovarati, a ako procenim da neki komentar suštinski predstavlja temu/problem u drugom svetlu, predstaviću ga u posebnom postu.

Smatram da onaj ko zaista ima šta da kaže, nema problem da to napiše u mail-u.

Najjači utisak je ostavio ženski trio u sastavu Maja Solar, Milena Stefanović i Dragana Despotović, najbolja srpska slemerka Milena Minja Bogavac i Zoran Trklja, autor bloga Procedura.

Ovog puta minus dobijaju moderatorke.