Književna kritika u novinama
Iako imam promenjivo raspoloženje po pitanju književne javnosti, ipak sam sretan jer mislim da imam beskrajnu slobodu čitanja. Često pročitam nebulozne kritičke tekstove u dnevnim i nedeljnim novinama, a evo i jednog primera:
Knjiga u kojoj spisateljica otkrivajući sopstvenu veru u sudbinu, ukazuje na neverovatno destruktivnu moć laži, koje nikada ne zastarevaju već se kao bumerang vraćaju i utiču na dalji tok naših života. – Roman „Poslednja laž“ je znatno složenija priča od mojih prethodnih romana i govori zapravo o tome šta sve život može da izrežira i kakve preokrete da donese.
Da nemam tu slobodu čitanja, bio bih nesretan; da sam nesretan, ne bih voleo književnost; pošto sam sretan i volim književnost, ovo shvatam kao dobru zabavu. Ovako se piše kada hoćete da ismevate pisca.
Pre nekoliko dana u Ustanove kulture “Vuk
Karadžić” u Beogradu izvedena je monodrama "Lilika" po tekstu Dragoslava Mihajlovića.
Priča je odlična, predstavu nisam gledao, verujem da je i predstava bila dobra, ali me baš zanima šta
se diskutovalo s publikom posle izvođenja. 
Deda said:
…moram se nadovezati: odavno nisam procitao kvalitetnu kritiku!
Cini mi se da kriticari vise ne postoje i da postoji samo zakon nepovredjivanja, nezameranja, zakon komercijalizacije i slicno, pa kritike vise i nisu nista drugo do raznoraznih hvalospeva i po koje recenice zavijene u oblandu koju cak ni kriticari ne razumeju, al ajde, bacamo se izrazima…
Cak sam i ja prestao iskrene komentare da ostavljam
admin said:
Neopozivo mislim da imamo mali broj kvalitetnih kritičara koji promišljaju problem, ali i imaju dovoljno znjanja da mogu promišljati.
Glavni problem je taj što ne postoji svest o kritici – samo glupa proizvodnja. Mora postojati neki određen ugao… a on se, na svu sreću, ne uči na fakultetu, nego se stiče radom.