Kojim putem da pođem na robiju?
Čitajući romane velikih i malo manje velikih pisaca, neretko mi se javljaju prepreke u vidu konsultovanja svemoćnog Gugleta. Da bi stvar bila još napetija, tada na sto spuštam knjigu i počinjem da čitam nešto o nekoj nepoznatoj stvari koju sam pronašao u romanu. I juče mi se to desilo. Završavam Zločina i kaznu i nailazim na onaj deo kada Svidrigajlov govori Sonji da Raskoljnikov ima samo dve opcije: ili da saspe kuršum sebu u glavu, ili da krene na Vladimirku.
Vladimirka by Isaak Levitan
Huh, rekoh, šta je bloody Vladimirka? Jedna stidljiva fusnota kaže da je Vladimirka put kojim su osuđenici vekovima odvođeni u prognanstvo u Sibir. Moji prfesori koji nemaju veštinu pretraživanja interneta mi sigurno zavide. Svemoćni Google mi “izlistao” dovoljno linkova, pa da se vratim na Zločina i kaznu…
Forward je prvi roman u srpskoj književnosti u kome se kao pripovedač pojavljuje kamera obdarena veštačkom inteligencijom.
Pre nekoliko dana u Ustanove kulture “Vuk
Karadžić” u Beogradu izvedena je monodrama "Lilika" po tekstu Dragoslava Mihajlovića.
Priča je odlična, predstavu nisam gledao, verujem da je i predstava bila dobra, ali me baš zanima šta
se diskutovalo s publikom posle izvođenja. 
Tweets that mention Kojim putem da pođem na robiju? | LiteraLog.com - blog koji se čita jednom rukom -- Topsy.com said:
[...] This post was mentioned on Twitter by LiteraLog, Dragan Radović. Dragan Radović said: RT @LiteraLog Kojim putem da pođem na robiju? http://literalog.com/kojim-... [...]
Dragan Radović said:
Paziš na svaki detalj!
Dobro je ovo, sad si mi dao ideju da opišem susret Ivana Denisoviča, Dostojevskog i pitomca Tolstoja iz “Sibirskog berberina” na Vladimirki, u pauzi puta na “zimovanje”.
Nisam lično prisustvovao, ali u današnje vreme to i nije neki značajan hendikep.
:))
admin said:
Znaš kako, đavo se skriva u detaljima.
Ako je Vladimirka nešto što se pominje vekovima u ruskim dokumentima, bilo bi malo neozbiljno da ne znam za taj toponim.
Biće interesantno čitati putopise sa zimovanja. Samo napred!
Nešto sam razmišljao da li kod nas ima tako neki put u našoj literaturi, pa kada saznam, javljam.
Dragan Radović said:
Mislim da je pomorska ad hok linija do Golog otoka imala neki naziv, nesrećnici su ga sami smislili. I sećam se pojmova poput “dvomotorac” koji označava povratnika na robiju, pa “tromotorac”.. Antonije Isakovič, mislim da sam to tamo našao - koliko pamtim prvi je, pre Dragoslava Mihajlovića, otvoreno, pisao o Golom otoku.
Imao je taj put neko ime…
A i forma tog romana je imala nešto originalno - neobična ispovest…
Godine, godine…ne mogu da se setim, ali to je bila novina i za taj roman je dobio te godine Ninovu nagradu…
Noć uoči jutra kada su odveli mog oca : Novinarska Patka said:
[...] je bilo dok je otplaćivao dugove državi koja ga nije htela. Jedan neobičan trag pronašao sam na LiteraLogu u tekstu o Vladimirki, putu kojim su ruski osuđenici odlazili u Sibir. Događalo se, naime, da mi u Beogradu, dok sam [...]