Osobina popularne kulture je to da na razumljiv način izriče misao koja zamenjuje stotine lekcija koje moramo da savladavamo u školi. Ako uz to uočimo činjenicu da je popularna kultura u svojoj osnovi multimedijalna, onda nema sumnje da je ona pogodan izvor za sticanje znanja. Ukoliko želite da se bavite biznisom verovatno ćete čitati neke knjige, mada knjige nisu dovoljne. Top 10 Business Lessons from the Movies sumiraju nekoliko ključnih stvari bez kojih ne može da opstane niti jedna mašina za pravljenje novca.

Počevši od najranijeg perioda života deca mnogo mogu da nauče iz crtanih filmova. Jedan od prvih biznismena iz crtanog filma je Baja Patak. Vukajlija o njemu kaže:

Diznijev multimilijarder i vlasnik mnogih multinacionalnih kompanija. Naftaš, magnat auto industrije, monopolista nuklearne tehnologije. Zagađivač prirodne sredine. Na crvenoj listi Grin Pisa. Eksploatator radničke klase. Krčilac šuma. Pljačkaš blaga drevnih civilizacija. Stipsa. Na kraju, uzor za mnoge generacije dece širom sveta.

Svet popularne kulture malo starijoj deci predstavlja lika Eugena Harolda Krabsa, vlasnika Krusty Crabs, najpoznatijeg restorana brze hrane u gradiću na dnu okeana, Sunđer Bobov šef i Planktonov neprijatelj. On je opsednut zarađivanjem novca, pa je zato jeftin i vrlo sebičan. U jednoj epizodi je eksplicitno rečeno da je svakom članu Krabine familije cilj da u životu zaradi milion dolara. Mrzi kad izgubi novac, a postao je opsednut novcem nakon što je vidio novčić na podu kada je bio dete. Uprkos tome, često se dešava da fininskijska katastrofa neće da ga zaobiđe.

“Koliko je novac dobar ako ne može da inspiriše teror u tvom bližnjem”, nije citat iz Biblije nego su reči Mongomery Burnsa, milijardera, gospodara Sprinfilda. Pored uloge milijardera, dodeljena mu je i simbolična uloga gej ikone. Deca od petnaest godina shvataju poentu terora u svakom potezu Mongomery Burnsa. Uprkos tome, deci u tom uzrastu nije jasno na koji način funkcioniše groteska poput dotičnog gospodina: starac koji ne može da baci običnu bejzbol lopticu ima toliku moć i novac. Za to postoji jedno logično i jednostavno objašnjenje: dete još uvek nema novac, kada ga počne zarađivati videće se jasno kako se iz tako malog čoveka rađa terorista.

Popularna kultura nije nastala sama od sebe. Njene preteče možemo naći u književnosti i ostalim tekstovima. Srednjoškolske lektire su uglavnom dosadne, mada kada bi im se redosled čitanja i fokus redigovao o biznisu bi u srednjoj školi mogli mnogo naučiti. U liku čiča Grandea u devetnaestovekovnom realističkom romanu imamo moderni prototip tajkuna. Njegov odnos prema novcu okarakterisan je kao bolest, a njegov odnos prema porodici je inicirao ideju sigurne kuće. Obogatio se raznim finansijskim spekulacijama. Osobina koja ga je vodila do sigurnog profita je strpljenje. Imao je ružnu služavku Nanonu koja je mogla da radi kao volina. Nije verovao u budući život; za njega je sadašnjost sve. Ova opaska baca strašnu svatlost na tadašnje vreme, u kome novac vlada zakonima, politikama i narodima.

Dozvolićemo Balzaku da govori umesto nas:

Ustanove, knjige, ljudi i doktrine, sve je u zavjeri da potkopa veru u budući život, na koju se društvena zgrada oslanja već osamnaest vjekova. Danas, danas je mrtvački sanduk prelaz koga se malo ko boji. Budućnost, koja nas je čekala s one strane Requiema prenijeta je u sadašnjost. Dočepati se per fas et nefaszemaljskog raja, raskoši i taštih uživanja, pretvori u kamen svoje srce i mučiti svoje tijelo radi prolaznih i uživaanja, pretvoriti u kamen svoje srcei mučiti svoje tijelo radi prolaznih uživanja, kao što su se nekad podnosile muke radi vječnog blaženstva, to je dana opća misao, misao ispisana, uostalom. svuda pa čak i u zakonima koji pitaju čovjeka: “Šta plaćaš” mjesto da mu kažu: “Šta misliš”. Kada ova doktrina pređe iz varoši u narod, šta će biti od ove zemlje?

Izlazak iz trenutne krize je neminovan. Ne očajavajte, spisak lektire će se redigovati.