Mnogi prijatelji sa kojima sam pričao o čitanju e knjiga, i uopšte, čitanju nečega što nije štampano primetili su jednu stvar: kada odeš u biblioteku i posudiš neku knjigu, bibliotekar ti neće izdati papirić sa našvrljanim uslovima kada ćeš i gde ćeš čitati knjigu ili da li ćeš je dati komšiji kada je pročitaš. Neće ti trebati ni posebne naočare, ukoliko slabije vidiš, prosto kao pasulj, pa možda još i prostije.

Sa popularnim čitačima e knjiga postoje razna ograničenja u čitanju, a neka od njih su i taj što se velike kompanije bore za tržišni udeo i na taj način previđaju neke osnovne navike i pravila čitanja knjiga. Ukoliko imaš Sony čitač, ne možeš da naručuješ knjige sa Amazona, nego moraš imati Kindle ili IPhone sa odgovarajućim softverom.

Sony će do kraja godine usvojiti opšti format i na taj način će uz softver koji proidvodi Adobe zaštititi svoje dokumente od nelegalnog deljenja. Glavna prednost ovog formata biće to što će iz Sonijevog asortimana knjiga moći da se poruči i čita bilo koja knjiga na bilo kom čitaču.

Suština problema je u tome što je osnovna zamisao eklektronskih knjiga (makar čitaoci tako mislili) da  se sadržaji konzumiraju na najlakši mogući način, ali to je daleko od jednostavnog. Opet, ekonomija ne može da prepusti slučaju bilo kakav višak resursa, sve će se debelo naplaćivati i opet nećeš moći da čitaš knjigu na najjednostavniji mogući način: uzmeš je u ruke, otvoriš i počneš - prvo vidiš da li je tvoj čitač podržava, da li ti se isplati da je kupiš, koji je format u pitanju i ko zna šta još.

Što se tiče još nekih stvari koji se bitne za ceo taj e publishing biznis je taj što ćeš morati kupiti i softver pomoću kojeg ćeš čitati knjige. Nekad je bilo dovoljno da u školi naučiš slova pa d počnaš čitati, danas?