Šta smo čitali u 2008. godini

Grafiti na staklenom zidu

Jedan kritičar je rekao da je prozna produkcija jedna od retkih stvari koje vrede u Srbiji. Stvarno,  prozna produkcija u Srbiji (a i u regionu) jeste odlična! Tu tvrdnju možemo još više “potvrditi” ako vas podstaknem da pročitate Stakleni zid, novi roman Vladimira Tasića. Ko je čitao Oproštajni dar i Kišu i hartiju, zna o čemu govorim. Ovaj roman ćete pročitati u dahu i videti jedanu od varijanti transopozijie kolektivnog iskustva devedesetih. Znači, roman nije dosadan, a preporučljiv je i onima sklonim poeziji. Stakleni zidi je “lirskiji” od svojih prethodnika.

Pošto ne bi bilo uredu prepričati roman, dovoljno je reći da je misteriozno ubistvo novinarke Dade Vujasinović jedna od tema. Ne, nema imena ubica u romanu.

Sa poezijom stvari stoje malo drugačije. Suvremenu poeziju čitaju samo kritičari, a u knjižarama ne možete pronaći ništa osim knjiga poezije Matije Bećkovića i Pere Zubca. Da nije umro, verovatno se niko ne bi setio da objavi zbirke Duška Trifunovića. Ko će biti veliki pesnik nacionalnog jezika ne odlučuje publika nego odlučuju kritičari, političari  i ostale, za zdrav razum, nebitne strukture društva.

Makulalalatura

Maja Solar se pobrinula da poezija bude bliža “običnim smrtnicima” i objavila je zbirku poezije Makulalalatura koja je izašla zahvaljujući kragujevačkom Kulturnom centur, na čijem je konkursu Majina zbirka zaslužila da bude objavljena. Majina poezija nije kao poezija Matije Bećkovića, Majina poezija je “bezobrazna”. Nema nacionalnog patosa, a nema ni sveprisutnog feminističkog pseudointelektualizma.

Ovu zbirku treba posmatrati u kontekstu Majinog ukupnog angažmana: Maja svoju poeziju izvodi na sceni i afirmiše jedno posebno stanje duha moderne žene.Sve u svemu, poezija i filozofija ove vodeće mlade intelektualke sa naših prostora nije ni nalik poeziji koju pišu pesnici koji bi hteli u školsku lektiru.

Nova knjiga istorije

Moj omiljeni pisac koji nosi bradu je Miljenko Jergović, a ove godine su me njegovom knjigom Historijska čitanka I obradovale, ni manje, ni više nego novosadske trafike. Za nepunih 300 dinara ste bili u prilici da kupite ovu knjigu u kompletu sa knjigom Građanin pokorni Ante Tomića koju nisam još pročitao, a prijatelji koji su je čitali su veoma zadovoljni.  Jergovićeva knjiga evocira vreme jugoslovenskog Sarajeva gde se nesumnjivo osećao zadah onog stanja devedesetih koje ne umemo da imenujemo. Za one koje vole da čitaju dela prelaznih žanrova, melanholični ton Jergovićeve knjige će mu se sigurno svideti.

Ko je vaš vodič korz Vavilon?

Zanimljive knjige nikad nisu dosadne, zar ne? Najinteresantnija koju čitam cele godine je Alternativni vodič kroz Vavilon, zbirka kolumni koje je Srđan V. Tešin objavljivao u Građanskom listu.  U izboru Nevena Ušumovića našlo se svega trećina onih tekstova koji su bili objavljeni tako da ovo nije jedna od onih knjiga koje nastaju kada se “pabirči” po računaru. Književnost, kultura, politika, sport, muzika, sreća, nesreća, sve su to teme koje su zastupljene u Alternativnom vodiču kroz Vavilon.

U 2008. godini pojavilo se  i drugo izdanje Tešinovog romana Kroz pustinju i prašinu, a nadam se da ćemo u 2009. godini i čitati novu zbirku priča ovog pisca. Evo još jedna bonus informacija: Srđan V. Tešin je ponovo urednik izdavačke delatnosti kikindskog Doma omladine i već sprema neka veoma interesantna izdanja o kojima ću pisati nekom drugom prilikom.

Klasika

Bilo bi dobro da listu završimo jedinim klasikom. Turgenjev je pisac koji prikazuje svet tako kao da piše o vama ili o nekom koga poznajete. Sećam se da je u jednoj domaćoj seriji psihijatar kao terapiju pacijentima preporučivao da čitaju Turgenjeva. Ja nisam psihijatar, ali bih vam preporučio da pročitate novelu Očevi i sinovi.

Bazarov, junak ovog dela, kada bi postojao van knjige, verovatno bi mi bio najbolji drug. To je jedan cinik, nihilista, kako je sebe nazvao, koji ne priznaje ništa. Ne priznaje poeziju, ne priznaje umetnost, ne priznaje ljubav. Priznaje samo ono što vidi i što se može dokazati. Prezire idealiste, obožava progres i trezvenost. Ali, avaj! Ne zaboravite, ovo je novela, a novele imaju neočekivan obrt na kraju.

Hajde sada, vi ste na redu…