Šta smo slušali u 2008. godini
Objavljeno je da Paul McCartney onaj famozni The Fireman, a u celoj toj priči ostaje fascinantna činjenica kako je menadžment uspeo da sačuva identitet ovog umetnika. Elem, to i nije toliko važno.
Poslednji album Electric Arguments je od starta bio miljenik kritike. Ovaj album je dosta drugačiji od prethdna dva i vidimo da je saradnja McCarntney – Youth izrodila jedan nesvakidašnji album. Dok ga slušate, neprestano vas prožima osjećaj beskrajne želje za eksperimentima i ponavljanjem elemenata koji je sastavni deo muzičkog arsenala od sredine šezdesetih, koji su se sada izolvani novim vremenom i našli u centaru muzičkog izraza. Ukoliko ste voleti The Beatles i Pink Floyd, ovo je pravi album za vas.
Lepo kaže ona naša narodna da bez starca nema udarca pa se tako i jedna “starica” našla na našoj listi. Među onima koji dobiju još jednu priliku je Grace Jones, koja promoviše svoj novi album Huricane nakon punih 19 godina.
Corporate Cannibal, po mnogima najveći hit sa albuma, čudan je hibrid nu-metal i duba, s “iskrivljenim” gitarama u pozadini koji se “guraju” se sa elektro efekatima. Jednako tako, tu je i ugodan utisak da Grace Jones sama sebe želi gurati u nova područja. S obzirom da je provela osamdesete pokušavajći uveriti svet da je s druge planete, te što nam je poručila kako je njen muzički odgoj krenuo iz krvi majčine Williams porodice, ovaj mahom autobiografski album je veoma redak u muzičkoj industiji, dok joj neki kritičari zameraju previše privatnosti u poslu.
Ništa zato: kao što smo već naveli na zaključak, Grace Jones nam se čini previše čudna da bi se uskladila s uobičajenim pravilima.
Možda je previše slučajnosti na ovoj listi, ali evo još matoraca. Verovatno će me neki optužiti da bolujem od neke izopačene vrste tradicionalizma, ali za ovo postoji dobro objašnjenje: ipak je Metallica bend uz čije ste pesme završili osnovnu školu.
Death Magnetic je album koji ćemo jako brzo zaboraviti zato što je suviše dosadan: iako ima odličnih delova uz koje možete neizmerno skakati po stanu, ne možemo da se otmemo utisku da su momci nemoćni da naprave dužu pesmu, a da je u rangu slavnog One-a. Za stare fanove verovatno bledo “štivo”.
Mene prilično raduje što izlazi specijal igrice Guitar Hero gde možete da pržite sve velike hitove ovog kultnog benda.
Da ne kvarimo manir koji nas je do sada krasio, još jedan predsravnik starih snaga, ovog puta sa naših prostora. Da, da, reč je o Massimu i njegovom albumu Sunce se ponovo rađa koji je izašao, čini mi se, u septempbru. U svom stilu Massimo nas je ovog puta uverio da mu nema ravnog glasa u ex yu republikama, a verovatno i šire.
Klasični Massimo sa perfektnim aranžmanima i odličnom produkcijom, jedanaest pesama od kojih će po svim pokazateljima, naslovna numera ostati antologijski hit na ovim prostorima.
Novu godinu Massimo je dočekao u Novom Sadu, a nekoliko dana pre Nove godine imao je nastup u Beogradu.
Ukoliko ste slušali nešto zanimljivo, bez obzira kog je roda, broja, padeža i programskog jezika podelite sa nama u komentarima. Samo molim vas, neka ne budu matorci 
.
Pre nekoliko dana u Ustanove kulture “Vuk
Karadžić” u Beogradu izvedena je monodrama "Lilika" po tekstu Dragoslava Mihajlovića.
Priča je odlična, predstavu nisam gledao, verujem da je i predstava bila dobra, ali me baš zanima šta
se diskutovalo s publikom posle izvođenja. 
Viktor said:
a nove Ganse nisi preslushao?
admin said:
Nikad nisam bio onaj “tvrdi” fan Gansa, ali ih veoma rado čujem danas. I oni me podsećaju na taj neki perio rane mladosti… Zapravo, mnogo me muzike podseća na taj period.
Viktor said:
u svakom slucaju poslusaj album koji se pravio 14 godina (ili koliko vec) i vidi koliko je tu zbrka stilova, zanrova, produkcijski haos… interesantno “shtivo”, mozda cak i za poseban post.
admin said:
Koji je album u pitanju? Poslušaću ga…