Wikipedia i ostale online enciklopedije – prvi deo
Prošlo je dovoljno vremena da se grupe korisnika online enciklopedija podele. Wikia Search, Knol i Citizendium su uz Wikipediju najpopularniji, ali to ne znači i najrelevantniji. U centru problema je povećavanje relativizacije znanja što može potpuno da ukine kategoriju naučnosti. Međutim, u intelektualnim krugovima vlada nepoverenje u ove izvore znanja iz nekoliko razloga koje ću navesti:
1. Većina korisnika Wikipediju koristi bez oklevanja za dobijanje informacija iz oblasti pop – kulture, geografije, trenutne tehnologije i za dobijanje odgovora na trivijalna pitanja koji često služe kao polazište za postavljanje novih upita.
2. Korisnici ne veruju online enciklopedijama dosledno kao objektivnom i neutralnom “generatoru” članaka. Najčešći argument visokoobrazovanih korisnika je taj da njihove sumnje u relevantnost podstiče sopstveno poznavanje pojedinih oblasti.
3. Većina korisnika ne veruje da se daljim uređivanjem članka stiče kvalitet visokostručnih tekstova koje potpisuju stučnjaci u naučnim publikacijama.
4. Wikipedia jeste proizvod velikog napora jedne ne tako male zajednice, ali dominantno mišljenje kreatora ostalih online enciklopedia da je Wikipedia najbolji model razvoja – nije tačno.
5. Većina viskokoobrazovanih korisnika je napravilo makar jednu izmenu na Wikipediji, ali to smatraju beskrajnim poslom i ne žele da svoje ograničene resurse troše na uređivanje nečeg što je podložno promenama i u pozitivnom i u negativnom smeru.
6. Neretko se srećemo i sa ironičnim iskazima visokoobrazovanih korisnika koji napominju da je broj grešaka na online encilopedijima toliko velik, da bi veliki uspeh bio dobro urediti makar jedan članak o jednoj istorijskoj ličnosti.
Iz svih ovih stavki možemo da zaključimo da visokoobrazovani korisnici web 2.0 servisa više cene štampane ekvivalente koji su podložni izmenama u svakom sledećem izdanju, s time što se tačno zna koliko je stručan autor koji je napisao članak. Online resurse koriste zbog pristupačnosti, a svoje visokointelektualne zahteve i dalje ispunjavaju u klasičnim oblicima.
Pre nekoliko dana u Ustanove kulture “Vuk
Karadžić” u Beogradu izvedena je monodrama "Lilika" po tekstu Dragoslava Mihajlovića.
Priča je odlična, predstavu nisam gledao, verujem da je i predstava bila dobra, ali me baš zanima šta
se diskutovalo s publikom posle izvođenja. 
Srećko said:
Wikipedia definitivno nije izvor pri pisanju diplomskog ili naučnog rada, ali je sasvim dobro polazište zbog literature na koju referiše. Takođe postoji uređivačka politika, tako da je za svaku relavantnu činjenicu potrebno navesti referencu. Gde to nije urađeno korisnik je upozoren da podatak ne mora da bude tačan.
admin said:
To jesam tako i napisao u prvoj tački, ali je i velik posao pregledati sve reference i utvrditi šta se sve piše u izvorima…
Daleko od toga da su ovi servisi nekorisni, ali sam ciljao na to da se visokoobrazovani korisnici protive relativizaciji principa naučnosti.
Neki članci neodoljivo podsećaju na “recitaciju” desetogodišnjeg deteta koji priča o svemu što je ikad naučio.
Predrag Supurovic said:
Ne treba zaboraviti i da su online enciklopedije po pravilu subjektivne.
Administratori se cesto ne ustrucavaju da svoja licna misljenja ili uverenja sprovode tako sto menjaju sadrzaj koji je inace uneo neko mnogo strucniji od njih, da bi doterali ono sa cim se ne slazu, ne zato sto je neispravno, nego da bi nametnuli svoje vidjenje.
Snežana Bisenić said:
Objavljivanje encklopedije ili leksikona svakako je vrlo ozbiljan i prilično zamašan posao – razmislimo samo koliko je za jednu uže stručnu enciklopediju potrebno redaktora, urednika, recenzenata … Sve otvorene online encklopedije tipa Wiki, sigurno su vrlo korisne ljudima kojima je potrebna neka osnovna informacija, ali su daleko od relevantnih izvora.
Ono što mi se čini kao najveća prednost enciklopedija, rečnika i sl. u elektronskoj formi (tu ubrajam i CD verzije i one sadržaje koji su na Internetu) jeste pretraživost. To bi bio još jedan važan razlog zašto danas, na primer, sve češće odlazim na http://www.merriam-webster.com/ umesto što koristim svoj stari štampani rečnik.
Goran Rakić said:
Ne verujem da se bilo koja enciklopedija može prihvatiti kao referentni izvor bez provere u stručnoj literaturi.
Nisam još video enciklopediju koja navodi dovoljno informacija i referenci kako bi svaka iznesena tvrdnja bila proverljiva.
Wikipedija kao takva predstavlja prvoklasan slobodno dostupan materijal za opštu informisanost, i kao što je rečeno upoznavanje sa nekom novom temom. Baš ono za šta smo do sada koristili „papirne“ opšte enciklopedije.
admin said:
@ Peđa – Pod drugom tačkom upravo to piše… Ima odrednica kojoj velika većina veruje, a to je, recimo neki geografski podatak. Pokušaću da pronađem neke statistike na tu temu…
@ Snežana – Veliki i ozbiljan posao je pravljenje i online eniklopedija i rečnika. Svakako, mnogo je pristupačnije koristiti online verzije. Nekada koristim i mnogo siromašnije resurse da zadovoljim svoje potrebe… Bilo bi lepo kada bi Peđa podelio neka iskustva o uređivanju baze http://www.vokabular.org
@ Goran – Jedna prijateljica na Facebooku je dala jedan veoma kratak, a efektivan komentar koji priču vraća na početak, ili je skreće na drugi kolosek: “Online enciklopedije ne nude znanje, nude tek informaciju!”
Snežana Bisenić said:
@Predrag – Sve pohvale vama i ekipi okupljenoj oko http://www.vokabular.org. Zaista bi bilo lepo da sa nama podelite neka iskustva.
Budući da sam jedno vreme radila na uređivanju online rečnika Mikro knjige http://www.mk.co.yu/pub/rmk/ jasno mi je koliko je to nezgodan, a opet lep i izazovan posao. Ono oko čega smo se najviše dvoumili bilo je, na primer, pitanje gde jedan takav stručan rečnik prelazi granice ‘rečnika’ i silom prilika mora da postane leksikon. Navešću samo čuveni primer reči ‘interface’ koja ima mnogo značenja zavisno od konteksta.
Prvi mesec LiteraLog.com bloga | LiteraLog.com said:
[...] Visokoobrazovani korisnici smatraju da online enciklopedije imaju veliki broj grešaka i ne vide ni jedan dobar razlog da se posvete “borbi sa vetrenjačama”. Online enciklopedije zbog svog uređivačkog koncepta ne mogu postati homogen izvor znanja kao klasi…. [...]