Broj izdavača se iz meseca u mesec povećava, što onih fiktivnih, što onih koji imaju uređivačku politiku, strategiju prodaje i distribuciju svojih izdanja. Povećavanjem broja izdavača imamo veće tržište, a samim tim, izdavači neprestano moraju da smišljaju nove načine stvaranja svoga čitalačkog plemena.

U nerazvijenim kapitalističkim državama je izraženo tradicionalno poimanje promocije novog izdanja. Na književnim večerima uvek dolazi ista publika koja je navikla na tu atmosferu i prostor. Zapravo, publika samo gleda druge goste. Kada izmerimo rezultate ovakvih promocija, skoro da nije bilo ni potrebe da se vrši merenje: na književnim promocijama knjige se poklone stalnim posetiocima, a svakako smo skloni da posumnjamo da novac od malog broja prodatih knjiga bude i proknjižen. Teško da u jednom malom gradu, kao što su Kikinda ili Sombor, Goran Petrović, David Albahari ili Srđan Valjarević mogu da zainteresuju više od dvadeset i pet ljudi sa svim novinarima.  Još uvek se glavni prihodi očekuju od prodaje u knjižarama.

Neprestano se pitamo: pa gde je problem i kako ćemo ga rešiti kada ga otkrijemo? Da li je problem što ljudi ne čitaju ili mi ne znamo koje su njihove navike? Da li smo dovoljno dostupni čitalačkoj publici da bi oni znali bilo šta o nama? Dakle, moramo biti u kontaktu sa svojim čitaocima, sadašnjim, budućim, pa čak i onim prošlim. Da bi publika znala za pisca, pisac mora prvo da zna ko je njegova publika!

Najlakša, najjeftinija i najefikasnija je promocija na internetu. Nije tajna da je Facebook “veoma moćna alatka, koja uopšte ne mora da uzima puno vremena, jedino je potrebno biti fokusiran na ciljeve – šta želi da se postigne tom društvenom mrežom i isključivanje svega onoga što odvlači pažnju i vreme…”.

Najsvetliji primer online promocije svojih aktivnosti i knjiga na Facebook mreži je pisac mlađe generacije Miomir Petrović. Pored sajta koji ovaj pisac ima, Petrović samoinicijativno promoviše svoje knjige i na Facebook-u. Libansko leto, Persijsko ogledalo, Lisičje ludilo i Arhipelag su knjige ovog autora koje imaju svoju stranicu na najpopularnijoj socijalnoj mreži, a isto tako ima i svoje fanove čije navike poznaje. Autor dobije pohvalu, komentar, direktna pitanja privatna i javna. Veoma me je prijatno iznenadilo to što Petrović daje i odlomke svojih romana i oni koji nisu čitali njegove knjige imaju mogućnost da procene da li je to ono štivo koje oni vole.

Pored inicijative autora da se promoviše na socijalnim mrežama je i inicijativa njegovog izdavača. Laguna je za sada pokazala visoku svest u razumevanju problematike online promocije pa Miomir Petrović na njihovom sajtu piše i blog.

Miomira Petrovića nisam posećivao na književnim večerima, ali sam ga posećivao na Facebook-u. Tu mi je mnogo prijatnije: pitam šta hoću, odgovaram kome hoću, ne moram da slušam dosadne govore kritičara koji izigravaju intelektualce posebne vrste i tumače mi delo, kulturu i život.

Ovim tekstom želim da ohrabrim sve autore da otvore nalog na Facebook-u i tako povećaju komunikativnost sa svojim čitaocima. Tako će saznati mnoge stvari o svojim čitaocima, a znaće pouzdano ko želi da dođe na tradicionalnu književnu promociju o kojoj sam govorio na početku teksta. Dakle: na Facebook i neka vam je cilj jedina obaveza!