Zašto je piscu potrebno kvalitetno online prisustvo – prvi deo
Danas kada imamo razne kanale komunikacije, krilatica “najbolja je reklama od usta do usta” više nije na povlašćenom mestu iako je više nego bitna. Dok je u svetu gotovo pravilo, reklamiranje pisaca i knjiga na mainstream medijima (TV, štampani mediji, radio) u Srbiji i regionu je još uvek u povoju. Za razliku od naših prostora, u svetu je i internet mainstream medij. Jedan od najboljih primera promocije pisca putem mainstream medija u tom kontekstu je Marko Vidojković i medijska kuća B92. Veliki tiraži ovog pisca su rasprodati preko noći, a Vidojković je bez sumnje postao heroj jedne generacije.
Svoj sajt (koji više nije u funkciji) Vidojković je koristio za najavu književnih promocija i ostalih aktivnosti, a neretko je objavljivao i imena biblioteka, časopisa, izdavačkih kuća i ljudi koji mu duguju honorare. Za online prisustvo Marka Vidojkovića, svakako je od većeg značaja pisanje na B92 VIP blogu. Zbog svoje komunikacijske prirode, blog kao medij je ostvario ono što drugi mediji ne mogu u toliko visokoj meri: povratna informacija ciljne grupe. Vidojković na njemu objavljuje tekstove koji su mu neke redakcije odbile i na taj način dobija bolji feedback i uz minucioznu analizu u prilici je da unapredi način svoje pisane komunikacije.
Uspešnost online komunikacije merimo kao i uspešnost bilo koje vrste promocije, a to je zarada i pravljenje osnove za dalje promotivne aktivnosti. Tiraži knjiga Marka Vidojkovića uspešno su rasprodati, gostovao je u svim bitnijim TV programima, davao intervjue svim renomiranim dnevnim novinama i časopisima, pisao je kolumne u najtiražnijim dnevnicima, a dobio je i jednu bitniju književnu nagradu.
Ovo je primer kada se mediji koriste za “stvaranje” pisca koji je od anonimusa postao zvezda. U prilog tome govori i mali broj objavljenih tekstova Marka Vidojkovića u književnoj periodici pre promotivnih aktivnosti. U poređenju sa ostalim piscima rođenih sedamdesetih u čijem stvaranju književnog kredibiliteta nisu učestvovali mainstream mediji, Vidojković nema baš zavidan broj objavljenih tekstova.
Međutim, logika umetnosti i etablirane književne kritike je posve drugačija od logike medija i promocije putem medija. Kritički tekst u nekom književnom časopisu je i dalje glas institucije od nacionalnog značaja. Tako smo imali i polemiku oko lika i dela Marka Vidojkovića između Slobodana Vladušića i Ivana Čolovića.
Bez ikakvih kolebanja možemo zaključiti da je online prisustvo Marka Vidojkovića više nego solidno i profitabilno. Da li bi književna kritika “odobrila” Vidojkovića kao pisca, uopšte nije bitno koliko su bitni rezultati promotivnih aktivnosti u stvaranju kredibiliteta jednog pisca koji ima status ikone (ako je tako možemo nazvati) jedne postmoderne generacije.
Vidojkovića možemo voleti ili ne, ali za njega svi znamo iako njegove knjige nismo čitali, niti ćemo čitati, ali ćemo sa velikim zadovoljstvom čitati njegov blog.
Pre nekoliko dana u Ustanove kulture “Vuk
Karadžić” u Beogradu izvedena je monodrama "Lilika" po tekstu Dragoslava Mihajlovića.
Priča je odlična, predstavu nisam gledao, verujem da je i predstava bila dobra, ali me baš zanima šta
se diskutovalo s publikom posle izvođenja. 
webman said:
Born to be wild ocigledno ne vazi za ovog pisca! mainstrem sto pre je njegov moto!
admin said:
Verovatno mu je bilo važno u tinejdžerskim danima, ne zaboravimo da Marko ističe svoju “pankersku” prirodu. A usput, nosi i minđušu
Prvi mesec LiteraLog.com bloga | LiteraLog.com said:
[...] Online prisustvo pisca je više nego bitno u promociji autora i knjiga i stoga sledi serija tekstova kako i šta je potrebno uraditi da bi jedan bisac bio “faca” na internetu. Kvalitetno online pristustvo i ostali vidovi medijske promocije uspešno doprinose prodaji knjiga, a jedan od reprezentativnih primera za to je i Marko Vidojković. [...]
Milan said:
Ne bih rekao da Vidojković postao “heroj jedne generacije”. Čitao sam njegove kratke priče i tu nema ničeg novog što se ne može čuti u radio emisiji Peščanik.
Nije mi baš jasno u kom smislu je on heroj sem što preko književnosti zastupa određenu političku opciju.
Vidojković je dobro upakovan proizvod B92 i koristi se u političke svrhe. Ideološki obojen pisac koji je u jednom trenutku bio dovoljno ideološki podoban da stane iza njega B92 i da napravi od njega zvezdu za dnevnu upotrebu.
Koliko Vidojković vredi kao pisac? Ne znam. Ne mogu da procenim. Ali ono što mogu da procenim je da je u određenom trenutku bio ideološki upotrebljiv i da je i upotrebljen u političke i ideološke svrhe.
On možda predstavlja “neku” generaciju, ali heroj nije sigurno.
admin said:
To za heroja je bila najočiglednija ironija. Kada pitate bilo kog gimnazijalnca za ime jednog živog srpskog pisca, znaju samo za Vidojkovića, a za Pekića nisu čuli.
Da li je književnost u našoj zemlji ima nekog značaja? Da li je nivo svesti našeg akademskog građanina na nešto višem nivou? Književnost je izgubila didaktički i prosvetiteljski oreol.